OSNIVANJE UDRUŽENJA: ŠTA JE UDRUŽENJE GRAĐANA ?

Udruženje, u smislu Zakona o udruženjima Srbije jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja najmanje TRI fizička i/ ili pravna lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa.

Udruženje upisano u Registar Udruženja kod APR ima status pravnog lica, a način na koji Udruženje posluje i ostvaruje svoje ciljeve propisan je Zakonom o udruženjima i Statutom Udruženja.

OSNIVANJE UDRUŽENJA: ČIME MOŽE DA SE BAVI UDRUŽENJE ?

Udruženje se osniva i organizuje slobodno i samostalno je u ostvarivanju svojih ciljeva. To znači da u zakonskim i ustavnim okvirima Udruženje može imati bilo koje ciljeve – koji su opštekorisni.

U praksi se najčešće osnivaju humanitarna udruženja, udruženja za edukaciju i istraživanja, udruženja za unapređenje položaja dece, mladih, žena, manjinskih ili ugroženih grupa, udruženja ljubitelja i istomišljenika u različitim oblastima, ali i brojna strukovna udruženja, profesionalna i umetnička udruženja, zatim udruženja i organizacije u oblasti kulture, zdravstva, nauke, obrazovanja, sporta, ekologije, zaštite životinja, socijalne zaštite, tehnološkog razvoja, ruralnog i održivog razvoja, unapređenja lokalnih zajednica ili zaštite prirodnih dobara …

Svaki cilj usmeren na širu korist je prihvatljiv i legitiman cilj Udruženja .

Ciljevi i delovanje udruženja prema Zakonu o Udruženjima Srbije – ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima.

OSNIVANJE UDRUŽENJA: KAKO SE OSNIVA UDRUŽENJE GRAĐANA?

Udruženje se osniva u propisanom postupku u Registru Udruženja Agencije za privredne registre Republike Srbije 
Postupak za osnivanje Udruženja u Srbiji uključuje pripremu dokumentacije za osnivačku Skupštinu :

Statut udruženja građana, Osnivački akt Udruženja, Zapisnik sa osnivačke Skupštine Udruženja, Odluku o imenovanju Zastupnika udruženja.

Nakon osnivačke Skupštine kojoj prisustvuju najmanje tri osnivača, dokumentacija se podnosi APR-u uz uredno popunjenu registracionu prijavu za osnivanje Udruženja i naknadu u iznosu od 4900 din.

Po isteku 2-5 radnih dana APR će doneti Rešenje o upisu Udruženja u registar – ako je dokumentacija bila potuno uredna.

OSNIVANJE UDRUŽENJA: KAKO PRIPREMITI PRIMER STATUTA I OSNIVAČKOG AKTA ZA UDRUŽENJA ?

Statut i Osnivački akt za osnivanje udruženja pripremaju inicijatori – lica koji sazivaju Skupštinu (najmanje tri lica koji će biti osnivači Udruženja se pozivaju na Skupštinu gde se dogovaraju oko osnivanja Udruženja) .
Na internetu pretragom Primer – model Statuta za osnivanje Udruženja lako se mogu dobiti ideje i koncepcija kako izgledaju i šta sadrže dokumenti za osnivanje Udruženja, ali treba voditi računa da li su ti primeri i modeli usklađeni sa važećim propisima i sa zahtevima APR iz prakse.

Ukoliko dokumentacija nije ispravna, APR donesi Rešenje kojim se odbacuje prijava za osnivanje Udruženja. Na taj način dolazi do gubitka vremena i energije osnivača ali i do dodatnih troškova – APR svako odbijanje naplaćuje, a svaka ispravka zahteva novu proceduru.

Naša preporuka je svakako da ukoliko do sada niste imali iskustva u sastavljanju modela Statuta za Udruženje – obratite se nama ili drugim stručnjacima. Naime, prvi Statut udruženja je polazna tačka za dalju organizaciju i poželjno je da pripremu uradi osoba sa iskustvom i znanjem u materiji. Naša usluga osnivanja Udruženja svih vrsta u celoj Srbiji – obuhvata pripremu Statuta, Osnivačkog akta, Akta o izboru zastupnika udruženja i ostale dokumentacije potrebne za registraciju u registru Udruženja APR.

OSNIVANJE UDRUŽENJA: KOLIKO OSNIVAČA JE POTREBNO ZA OSNIVANJE UDRUŽENJA ?

Za osnivanje Udruženja u Srbiji potrebno je minimum tri osnivača.

Pri tome, najmanje jedan od osnivača Udruženja mora imati prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

DA LI OSNIVAČI UDRUŽENJA MOGU BITI FIRME , UDRUŽENJA I DRUGA PRAVNA LICA ?

Osnivači udruženja mogu biti domaća i strana pravna i fizička lica.
Osnivači udruženja prema propisima Republike Srbije ne mogu biti državni organi (ministarstva, opštine itd), kao pravna lica u javnom pravu.

DA LI MALOLETNO LICE MOŽE BITI OSNIVAČ UDRUŽENJA GRAĐANA?

U Republici Srbiji , u skaldu sa čl. 10 Zakona o udruženjima  maloletno lice sa navršenih 14 godina života može biti osnivač udruženja uz izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika koja mora da bude overena kod javnog beležnika, odnosno organa nadležnog za overu potpisa .

KAKO SE DOBIJA PIB I MATIČNI BROJ UDRUŽENJA ?

PIB I MATIČNI BROJ UDRUŽENJA dobija se u postupku registracije u Registru udruženja APR  na osnovu podnete jedinstvene registracione prijave uz prijavu za upis u Registar

KOJA JE ŠIFRA DELATNOSTI ZA REGISTRACIJU UDRUŽENJA?

Udruženja u Srbiji se osnivaju sa jednom od dve sledeće šifre delatnosti :
• 9412 – delatnosti strukovnih udruženja ili
• 9499 – delatnost ostalih organizacija na bazi učlanjenja.

Ukoliko Udruženje pored pretežne delatnosti želi da obavlja i privrednu delatnost Udruženja, privredna delatnost se obavezno unosi u STATUT UDRUŽENJA . Nakon osnivanja Udruženja, odnosno po dobijanju rešenja o upisu u Registar udruženja može da podnese prijavu upisa privredne delatnosti u Registar privrednih subjekata . Za više informacija pogledajte stranicu : PRIREDNA DELATNOST UDRUŽENJA

DA LI SEDIŠTE UDRUŽENJA DA LI MOŽE BITI NA ADRESI OSNIVAČA ?

Adresa sedišta Udruženja može biti na adresi prebivališta osnivača ili Zastupnika Udruženja, ukoliko je delatnost udruženja takva da ne zahteva posebne uslove u pogledu poslovnog prostora, što je kod Udruženja redovno slučaj.

Stoga, u praksi je vrlo često da je sedište Uduženja na adresi stana ili kuće osnivača. Naravno, važi i obrnuto – adresa Udruženja može biti i na bilo kojoj drugoj adresi u Srbiji po osnovu ugovora o zakupu ili vlasništvu : sedište udruženja NE MORA biti na adresi nekog od osnivača, ali je to MOGUĆE .

KAKO SE PROVERAVA NAZIV UDRUŽENJA ?

Naziv Udruženja proverava se u na sajtu APR : PROVERA SLOBODNIH NAZIVA UDRUŽENJA APR
APR na svojoj stranici preporučuje da svi podnosioci registracionih prijava osnivanja udruženja, izvrše pretragu naziva već registrovanih udruženja, kako bi izbegli neželjeno odbacivanje zahteva za registraciju.

Takođe , na našoj stranici možete besplatno proveriti da li je naziv Udruženja slobodan i dozvoljen: BESPLATNA PROVERA IMENA ZA UDRUŽENJA
Pri proveri naziva za Udruženje treba voditi računa da nema Udruženja u celoj Srbiji sa istim nazivom, ili sa nazivom koje se razlikuje samo u jednom ili dva slova- potrebno je da razlika bude jasna i nedvosmislena. Naime, naziv novoosnovanog udruženja ne može biti identičan nazivu drugih udruženja koja su već upisana ili uredno prijavljena za upis u Registar.

Naziv udruženja ne sme da bude zamenljiv sa nazivom drugog udruženja niti da izaziva zabunu o udruženju, njegovim ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi.

Naziv udruženja po pravilu mora biti na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Međutim, naziv udruženja može sadržati pojedine strane reči ako one čine naziv međunarodne organizacije čije je udruženje član, ako su te reči uobičajene u srpskom jeziku, ako za njih nema odgovarajuće reči u srpskom jeziku, ili ako se radi o rečima na mrtvom jeziku. Primenom ovih pravila u praksi moguće je da deo naziva Udruženja bude na latiničnom pismu ili na engleskom ili drugom stranom jeziku – ali uz poštovanje navedenih principa i kroz poznavanje prakse APR-a.

Zato je naš savet da se ukoliko želite naziv udruženja na latinici ili na engleskom ili drugom stranom jeziku – obratite direktno APR-u ili nama radi konsultacije pod kojim uslovima je to moguće u Vašem konkretnom slučaju.

Naziv udruženja, ako je to predviđeno statutom, može biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine.
Naziv udruženja se upisati u registar i u prevodu na jedan ili više stranih jezika, posle upisa naziva udruženja na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu, odnosno jeziku i pismu nacionalne manjine.

DA LI MOŽE DA SE REGISTRUJE SKRAĆENICA KAO NAZIV UDRUŽENJA ?

Udruženje mora imati pun naziv, ali pored toga može imati i skraćeni naziv, koji se određuje statutom i upisuje se u Registar. Skraćeni naziv može se sastojati iz akronima – prvih slova reči koje čine naziv Udruženja . U praksi se najčešće iz skraćenog naziva izbacuje opisni deo naziva Udurženja ili se skraćuje na prva slova .

DA LI NA PEČATU UDRUŽENJA MORA DA STOJI MESTO?

Pečat za udruženje  je opisanu Statutu udruženja, i sadržaj pečata biće kao što je u Statut navedeno. Osim naziva Udruženja, na pečatu se u praksi redovno navodi i mesto sedišta udruženja, a po želji može se navesti i skraćeni naziv udruženja, ili naziv udruženja na engleskom ili drugom stranom jeziku.

Po pravilu izrada pečata za udruženja u Srbiji  se vrši na okruglom pečatu prečnika 30 mm, ali može se Statutom odlučiti i drugačije.

DA LI PEČAT UDRUŽENJA MOŽE DA IMA LOGO ZNAK UDRUŽENJA ?

Pečat udruženja  obavezno se opisuje u Statutu Udruženja. U Statutu je moguće predvideti da se na pečatu nalazi pored naziva i mesta Udruženja  i znak udruženja ( grb, logo ) . Međutim, stavljanje znaka na pečat nije obavez+no, štaviše, najveći btoj klijenata se opredelio do sada za pečat bez znaka Udruženja.

ŠTA ZNAČI NEDOBITNA ORGANIZACIJA – DA LI POSTOJE NEDOBITNA I DOBITNA UDRUŽENJA ?

Nedobitna organizacija pravno lice koje  je osnovano radi postizanja opštekorisnih i dozvoljenih ciljeva koji su utvrđeni u opštim aktima – kod Udruženja u Statutu Udruženja .

Svako Udruženje je nedobitno – jer svu dobit ( razliku između prihoda i rashoda ) koju eventualno ostvari može koristiti isključivo za ostvarivanje svojih ciljeva.  Dakle, to što se udruženje bilo koje vrste smatra u pravnom smislu nedobitnom – ne znači da udruženje ne može da ostvaruje dobit kao višak prihoda nad rashodima, već znači da udruženje može da koristi ostvarenu dobit samo za ostvarivanje i unapređivanje utvrđenih ciljeva u Statutu radi kojih je i osnovano Udruženje.

To propisuje član 41. Zakona o Udruženjima Republike Srbije :

Imovina udruženja može da se koristi jedino za ostvarivanje njegovih statutarnih ciljeva.

Imovina udruženja ne može se deliti njegovim članovima, osnivačima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.

… Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na davanje prigodnih primerenih nagrada i naknada opravdanih troškova nastalih ostvarivanjem statutarnih ciljeva udruženja (putni troškovi, dnevnice, troškovi prenoćišta i sl.), ugovorene teretne obaveze i isplatu zarada zaposlenih.

Dakle , osim  u vidu primerenih nagrada i naknada opravdanih troškova nastalih ostvarivanjem statutarnih ciljeva udruženja (putni troškovi, dnevnice, troškovi prenoćišta i sl.), ugovorenh teretnih obaveza i isplate zarada zaposlenima u Udruženju – osnivači , članovi i organi Udruženja ne mogu podizati dobit Udruženja – i u tome se reflektuje nedobitnost poslovanja Udruženja.

DA LI UDRUŽENJE MORA  DA VODI KNJIGE  I PODNOSI FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ? 

Svako udruženje od osnivanja u Registru APR  ima obavezu da vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva  i da  predaje finansijske izveštaje u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji. Naime, nedobitna organizacija dužna je da vodi evidenciju o prihodima i rashodima, da podnese poreski bilans i poresku prijavu – čl. 44 Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Ova obaveza postoji čak i ako UDRUŽENJE NE POSLUJE I NEMA PRIHODE NI RASHODE- o tome treba voditi računa jer u praksi se često zanemaruje ova obaveza, pa se dešava da zbog nesastavljanja finansijskih izveštaja – Zastupnik Udruženja dobije poziv za Sud zbog privrednog prestupa iz člana 57 Zakona o računovodstvu Srbije.

S obzirom da je ovu obavezu lako ispuniti, svakako preporuka je da se izbegnu ove situacije angažovanjem knjigovodstva od osnivanja .

DA LI UDRUŽENJE PLAĆA POREZ NA DOBIT?

Udruženja – nedobitne organizacije koje ne ostvaruju prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu – NE smatraju se poreskim obveznicima poreza na dobit, pa nemaju obavezu da podnesu poresku prjavu poreza na dobit pravnih lica, a u skladu sa Mišljenjem Ministarstva finansija, br. 430-07-281/2009-04 od 1.2.2010. godine.

Prihodima nedobitne organizacije – Udruženja ostvarenim na tržištu smatraju se na primer: prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga, prihodi od kamata (osim izuzetno); prihodi na ime sponzorstva; prihodi od zakupa i sl. Pri tome, prihod od donacija i članarina koje ostvari Udruženje- ne smatra se prihodom ostvarenim na tržištu.

Prema odredbi člana 44.Zakona o porezu na dobit pravnih lica Srbije – OSLOBAĐA SE plaćanja poreza na dobit nedobitna organizacija ( Udruženje ) za poreski period u kojem ostvareni višak prihoda nad rashodima nije veći od 400.000 dinara, pod uslovom da:

1) ne raspodeljuje ostvareni višak svojim osnivačima, članovima, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima;

2) godišnji iznos ličnih primanja koja isplaćuje zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim licima nije veći od dvostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Republici Srbiji u godini za koju se utvrđuje pravo na poresko oslobođenje, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

3) ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača, članova, direktora, zaposlenih ili sa njima povezanih lica;

4) da nema monopolski ili dominantan položaj na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.

Dakle, one nedobitne organizacije koje u poreskom bilansu utvrde iznos poreske osnovice do iznosa 400.000 dinara imaju pravo na poresko oslobođenje, pod navedenim uslovima.

DA LI UDRUŽENJE MORA DA BUDE U SISTEMU PDV ?

Udruženje može ući u sistem PDV ako ima prihod veći od 8 miliona ili svojom voljom ali donacije i članarine ne računaju za taj limit od 8 miliona.

DA LI UDRUŽENJE MORA DA IMA ZAPOSLENE ?

Udruženje ne mora imati zaposlena lica ukoliko za ostvarivanje ciljeva Udruženja nije potrebno da se anagažuju lica uz naknadu.

Ako udruženje angažuje na bilo koji način lica uz isplatu naknade tim licima- obavezno  je da se status tih lica reguliše odgovarajućim ugovorom (ugovor o radu, ugovor o pravima i obavezama zastupnika, ugovor o privremenim ipovremenim poslovima, ugovor o delu, autorski ugovor itd) i naravno u skladu sa vrstom ugovora – Udruženje je dužno da na iznos iplaćene zarade ili naknade obračuna i uplati poreze i doprinose.

KOJI SU KORACI NAKON OSNIVANJA UDRUŽENJA ?

Nakon osnivanja Udruženja preuzima se Rešenje APR da je Udruženje upisano u Registar Udruženja.

Sledeći korak je izrada pečata za udruženja – za naše klijente pečat stiže istovremeno uz Rešenje – poklon za lakši i uspešniji početak rada.

Takođe, potrebno je izvršiti prijavu stvarnih vlasnika Udruženja u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika u  APR-u  što se može uraditi elektronskim putem prateći Uputstvo za registraciju stvarnih vlasnika Udruženja 

Udruženja OBAVEZNO MORAJU IMATI POSLOVNI RAČUN . Poslovni račun Udruženja se otvara kod Banke po izboru u Republici Srbiji .

Udruženja su pravna lica koja vode dvojno knjigovodstvo – stoga je preporuka odmah od osnivanja pronaći knjigovođu .

Detaljnije o oporezivanju Udruženja smo objasnili u prethodnim pitanjima. Ipak, još jednom skrećemo pažnju da čak i UDRUŽENJA KOJA NEMAJU PRIHODE imaju obavezu podnošenja finansijskog izveštaja ili izjave o nekativnosti na kraju godine.

Takođe, Udruženje može (nije obavezno) imati zaposlena i angažovana lica, pa ako će od registracije odmah imati zaposlene u Udruženju – potrebno je nakon osnivanja izvršiti prijavu zaposlenih .

U svom radu i delovanju Udruženja su dužna da se pridržavaju Statuta i da ga po potrebi menjaju na Skupštini udruženja.

Obavezno se registruju sve promene podataka u Udruženju i to u roku od 15 dana od donošenja Odluke o promeni :

Promena sedišta udruženja, Promena zastupnika Udruženja, Promena naziva Udruženja, Privredna delatnost Udruženja 

Ako Vam je potrebna neka od navedenih promena ili promena ciljeva i statuta udruženja -na raspolaganju smo za saradnju.